Č o v j e k
Autor svemirputnik | 6 April, 2014 | read_nums (233)Od čega je taj čovjek sazdan, izgrađen često se pitaš
Ako se nađeš u situaciji nekakvoj kad ti izlaza nema
Ponovno i ponavljanjem ulaziš u ljudske kože, skitaš
Oblačiš odjeću, vraćaš u svoj lik bez većih problema!
Zar si stvoren da kroz život, sto likova možeš izraziti
Tražeći nekog drugoga. Niti jedan tebi ne može sličiti
Odeš li predaleko, vraćanjem tvoj će neuspjeh izraziti
Pokazati, nema ga! Sebi ćeš uz malo truda još naličiti!
Zla volja oko, i u tebi, može Pakao i drugome sazidati
To nekoji neprijatelj tvoj, svakako na prečac prepozna
I skrivene dobre volje, mogućnosti imaš, za Raj zidati
No, oni kojima si drag, nisi loš, iako te objektivno zna!
Ti si jedino stvorenje koje da bude što jest silno odbija
Pomagač tvoj od sveg što nasljeđuješ, nije jezik najbolji
Jer uostalom, pomoću njega na tuđi račun nekog pobija
Slobodu oduzimaš kako bi postao izrabljivač ponajbolji!
Iz samoljublja, radoznalosti, sebe prezireš, tad zgriješiš
Zato zavoliš grešnike pa se s njima udružuješ i zla činiš
Tvoja od dobrih strana: preuzimaš kaznu kad pogriješiš
Prlja te izlizana: tko radi taj. griješi; lako ih zato počiniš!
Ovladao si prirodom prije nego si sobom vladati naučio
Jedini je izlaz da ljubav gajiš, daješ, da se čvršće udružiš
Očuvaš li što si stekao, budeš svoje sljedbenike podučio
Humanističkim idealima; obavezuju te da im se pridružiš!
