Kaže mi prijateljica, stalno me pitaju
Kakav te to muškarac ,osvojiti može
No, kad me neki ozbiljnije priupitaju
Tada mi se želje nezajažljivo množe!
Mora imati ramena od mene pojača
I biti nešto viši nego što sam ja sada
Želi, svojim umom druge da nadjača
Šarmom, osmjehom okolinom vlada!
Mora me paziti, maziti i grlit po noći
Biti uglađen, ambiciozan, potentan
Kada mignem u vatru za mene, poći
Britak, duhovit, nekad, prepotentan!
Kakav me to muškarac osvojiti može
Onaj zbog kojega će mi, srce zaigrati
I koliko god mu se superlativi množe
Da nećemo jedno drugo nikad izigrati!
Mnogo pitamo, dokle doseže, ljudski um
Što se u njemu takva tajanstvenost zbiva
Koliko se ponekad čuje našega srca šum
Silovitih, strasnih, emocija u sebi skriva!
Srce počesto sve pred sobom nadvladava
Ulazi većinom bezumno kao grlo u jagode
Jadnog inih nevolja uvijek razum spašava
Kako se ne bi upropastio, životne lagode!
Kažu s jakim uvjerenjem: pametniji caruje
Vodi uglavnom u svemu onom što radimo
Srce nas, nadom, srećom i veseljem daruje
A maštom snove, iluziju, sebi tad gradimo!
Onda što nam je u našim životima važnije
Srce koje je često u nadmudrivanju glasnije
Razum kad nas navodi sigurnije i snažnije
Ljudska neodgovornost i uživanje slasnije!
Teško je sad reći što u pravilu učiniti treba
Kada nas situacija, sve u životu okolo veže
Pamet je odista tu kada nas opasnost vreba
No znademo nema ništa bolje od ravnoteže!
